Hiperaktivnost kod dece mnogi smatraju za normalnu pojavu. Reći će Vam da je sasvim poželjno da dete bude živahno i spremno za igru i neke male nestašluke.
To donekle jeste tačno i ne treba prenagljivati sa reakcijama kada su deca u pitanju. Deca predškolskog uzrasta imaju mnogo energije i to je sasvim normalno za njihov uzrast.
Sada se često prebrzo poteže za drastičnim rešenjima, što nikako ne sme biti slučaj, pogotovo u formativnim prvim mesecima života Vašeg mališana.
Zbog toga se treba dobro informisati šta je ADHD i kako ga prepoznati kod tek rođenih mališana.
ADHD je skraćenica od engleskog naziva poremećaja – Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Definiše se kao neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Predstavlja jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja u detinjstvu. Karakterišu ga tri grupe simptoma: hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje.
Lako je pomešati uobičajenu hiperaktivnost kod dece sa ADHD-om. Zato, pogotovo kada je hiperaktivnost kod beba treba obratiti pažnju na ključne simptome ozbiljnijeg poremećaja. To su:
1 – Nedostatak obaziranja na druge je prvi simptom hiperaktivnosti kod dece koji prelazi u domete poremećaja. Ovo ćete primetiti ako vaše dete prekida druge, te ako ima problema da sačeka svoj red.
2 – Konstantno trčanje. Ukoliko dete prečesto trči i ne uspeva da održi normalan tempo hodanja ili šetanja u dužim vremenskim periodima moguće je da ima problem.
3 – Penjanje i skakanje takođe može značiti da hiperaktivnost vašeg deteta nije samo prolazna faza.
4 – Konstantan pokret takođe nije dobar znak. Ukoliko je dete neumorno, ukoliko nema pauze u kretanju i periode u kojima miruje vrlo je verovatno da je hiperaktivnost prešla u meru poremećaja.
5 – Loša koncentracija je u svakom slučaju problem. Ukoliko dete ne može da fokusira svoju pažnju, te ukoliko mu je teško da isprati neke Vaše instrukcije možda je vreme da se posavetujete sa pedagogom ili psihologom.
6 – Teškoće pri hranjenju su takođe problem čiji koren može biti u hiperaktivnosti. Ukoliko dete ne uspeva da se smiri dovoljno da bi ga nahranili vrlo je moguće da ima problema sa ADHD-om.
ADHD kod dece mlađe od tri godine se dijagnostifikuje na osnovu nekoliko osnovnih faktora. Genetika je tu jako bitan detalj, te se na nju lekari uvek osvrću.
Hiperaktivnost kod dece koja je prepoznata kao neka vrsta poremećaja može biti posledica neodgovornog ponašanja majki u trudnoći. Već smo pisali mnogo o načinu ishrane tokom drugog stanja a naravno da je u trudnoći neophodno da svoje obroke dopunite dodacima poput Femibiona 1 i Femibiona 2.
Ukoliko živite nezdravo tokom pripreme za trudnoću, drugog stanja i dojenja, to može uzrokovati hiperaktivnost i razne druge vrste poremećaja ponašanja kod deteta. Pušenje, uzimanje alkohola i konzumiranje droge tokom trudnoće su faktori koji mogu presudno uticati na pojavljivanje hiperaktivnosti kod dece.
Povećan rizik od ADHD-a imaju deca koja su prevremeno rođena, kao i bebe koje po rođenju imaju premalo kilograma. Ipak ne treba očajavati, jer ovo nije tako redak problem. Postoji određen procenat dece koji je podložan hiperaktivnosti i situacija se može popraviti.
Moguće je i da Vaše greške u ophođenju sa detetom, vaspitanju i svakodnevnom ponašanju utiču na povećanu aktivnost mališana. Najčešća greška se dešava u ishrani, gde se deci dozvoljava da konzumiraju previše slatkiša.
Industrijski šećer je generalno jako nezdrav za decu, a jedna od najgorih posledica koje njegovo uzimanje ima po mališane su posledice po ponašanje i mentalno zdravlje. Konzumiranje hrane koja u sebi ima previše industrijskog šećera utiče na hormonalni balans u mozgu, te je moguće da je Vaše dete zbog previše čokoladica, sladoleda ili kolača hiperaktivno.
Takođe je veoma važno pravilno vaspitati decu. Ne treba prenagljivati sa reakcijama kada im se nešto dešava i ne treba im uvek biti nadohvat ruke. Ukoliko reagujete na svaki poziv, mig ili plač svog deteta nećete ga naučiti strpljenju i samostalnosti. U tom slučaju je veoma česta pojava hiperaktivnosti i razdražljivosti kod dece, jer su jednostavno naučena da na taj način dobijaju pažnju i ono što im je potrebno u tom trenutku.
Previše stresnih događaja u kućnom okruženju može doprineti nemiru koji se budi u detetu. Ukoliko se ukućani stalno svađaju i raspravljaju to će loše uticati na ponašanje najmlađih članova porodice.
Svakako je potrebno posavetovati se sa lekarom ukoliko se uoče neki od simptoma koje smo nabrojali u tekstu ili ukoliko u porodici imate istoriju problema sa ADHD-om.
Neki jasni i veoma jednostavni saveti kako da predupredite pojavu hiperaktivnosti kod dece postoje. Ključno je da svom detetu obezbedite mirno okruženje za odrastanje, ali je takođe jako bitno da fizička aktivnost bude svakodnevni deo života deteta.
Kao što smo već napisali, deca predškolskog uzrasta po prirodi imaju više energije i potreban im je način da tu energiju potroše. Zbog toga je uvek dobro da imaju prostor za igru, da ih izvodite napolje i što pre im omogućite neku grupnu fizičku aktivnost poput treniranja sporta ili folklora.
Što se tiče terapija koje daju rezultate kod ovakvih slučajeva najčešće se preporučuju razne forme bihevijoralnih terapija, te specijalni treninzi za roditelje koji mamama i tatama daju bolji uvid u izazove roditeljstva kada je hiperaktivnost kod dece u pitanju.
Hiperaktivnost kod dece ima i neke pozitivne strane. Ovakva deca su često veoma kreativna, a retko depresivna ili potištena. Uglavnom su glasna i vesela i često se jako dobro uklope u društvo i budu omiljeni u krugovima svojih drugara.
Ovakvi mališani SU mnogo fleksibilniji i tolerantniji. Mnogo toga im prolazi kroz glavu, te su stoga mnogo spremniji na promene bilo koje vrste.
Treba znati da su mnogi velikani poput Majkla Felpsa ili Simon Bajls hiperaktivni, tako da je jasno da je ovo stanje moguće pretvoriti u nešto jako pozitivno.
