Trombofilija
Trombofilija predstavlja stanje kod koga postoji povećan rizik za nastanak krvnog ugruška u cirkulaciji, odnosno tromboze. Krvni ugrušak (tromb) se može formirati i u arterijama i u venama, te dovesti do arterijske ili venske tromboze. Češća je venska nego arterijska.
Može se naslediti ili steći kasnije tokom života, a osobe koje su posebno izložene većem riziku za njen nastanak, jesu trudnice. Konzumiranje određenih lekova ili vođenje nezdravog načina života, jesu samo neki faktori koji doprinose nastanku trombofilije kod trudnica. Tokom trudnoće, dešava se niz promena u organizmu, koje dovode do nastanka većeg broja faktora, pogodnih za koagulaciju krvi.
Većina osoba sa trombofilijom nema nikakvih vidljivih simpotoma niti zdravstvenih problema, već se trombofilija otkriva tek ukoliko osoba uradi određene laboratorijske analize. Kako bi došlo do razvoja tromboze, potrebno je da, pored trombofilije, bude prisutan i neki drugi, dodatni faktor rizika.
Trombofilija nije bolest, već stanje povećane sklonosti za nastanak tromboze u cirkulaciji. Da li će doći do razvoja bolesti zavisi od više faktora.
Tromboza je formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar venskih ili arterijskih krvnih sudova. Dovodi do delimične ili potpune opstrukcije, tj. začepljenja krvnih sudova, što onemogućava normalan protok krvi kroz krvni sud. Smanjen protok krvi kroz krvni sud za posledicu može imati ozbiljne zdravstvene komplikacije, poput srčanog, moždanog udara i plućne embolije.
Trombofilija i trudnoća
Trudnoća je sama po sebi povezana sa povećanim rizikom od razvoja tromboze, jer organizam prirodnom hiperkoagulacijom sprečava pojačano krvarenje u trudnoći i posle porođaja.
Ukoliko žena ima urođenu trombofiliju, to može dovesti do problema sa začećem i pojave spontanih pobačaja ukoliko dođe do začeća. Rizik da dođe do intrauterine smrti ploda je mnogo veći nego kada ne postoji poremećaj u zgrušavanju krvi. Mali, sitni trombovi (mikrotrombovi) mogu dovesti do začepljenja krvnih sudova posteljice i tako dovedu do tzv. infarkta posteljice, odnosno situacije kada posteljica, a samim tim ni plod, ne mogu da primaju adekvatne količine krvi, kiseonika i hranljivih materija.
Pravovremeno utvrđivanje prisustva trombofilije važno je ginekologu i hematologu u cilju preduzimanja preventivnih mera i/ili terapije, kako bi se trudnoća i pored trombofilije uspešno iznela do kraja.
Stečene trombofilije
Stečene trombofilije su posledica određenih bolesti stečenih tokom života ili nekih životnih navika.
Najčešći uzroci stečenih trombofilja su:
Fosfolipdni sindrom – prisustvo lupus antikoagulansa, anti-kardiolipinskih antitela, anti- beta-2-glikoprotein antitela
povišen nivo homocisteina usled nedostatka vitamina B12
autoimuna oboljenja
malignitet
mijeloproliferativne bolesti – bolesti koštane srži kod kojih se prekomerno stvaraju određene krvne ćelije
Dodatni faktor rizika za nastanak tromboze, pored starije životne dobi mogu biti i:
pušenje,
gojaznost,
operativni zahvati,
dugotrajno mirovanje,
maligna bolest,
šećerna bolest,
povišene masnoće u krvi,
povišen nivo estrogena,
primena hormonskih kontraceptiva,
trudnoća i postporođajni period.
Najčešća stanja koja iniciraju potrebu za testiranjem na trombofilije su kod:
-bolesnika sa venskom trombozom i plućnim trombo-embolizmom (pogotovo ako imaju dodatne faktore rizika) koja se ispoljila pre 45 godine života,
-ponavljajuće tromboze nepoznatog uzroka (bez operacija, dužih perioda nepokretnosti);
-pojave tromboze na neuobičajenim mestima (npr. cerebralna venska tromboza) i kumarinom indukovana nekroza kože;
-žena koje daju podatak o gubitku ploda (više ponavljanih gubitaka ploda u ranoj fazi trudnoće nakon isključenja drugih uzroka);
-jednog ili više gubitaka ploda u drugom ili trećem trimestru trudnoće,
-pacijentkinja sa trombozom tokom ili neposredno nakon trudnoće;
-članova porodica osoba sa dokazanom trombofilijom u uslovima postojanja dodatnih faktora rizika;
-mladje osobe od 40 god sa arterijskom trombozom;
-osoba koji imaju srodnike sa potvrđenim mutacijama u ispitivanim genima.
Testovi na trombofiliju
Preporučuju se osnovne laboratorijske testove koje treba uraditi kod dijagnostifikovanja trombofilije:
kompletna krvna slika,
osnovne biohemijske analize (glikemija, bilirubini, transaminaze, urea, kreatinin, masnoće)
koagulacioni testovi (protrombinsko vreme (PV);
akitvisano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT);
trombinsko vreme (TT);
koncentracija fibrinogena.
Ukoliko se pripremate za roditeljstvo lekar će vam preporuči obim potrebnih analiza u vašem konkretnom slučaju. Uvek treba uraditi sve preporučene testove za trombofiiju, pošto prisustvo jednog trombofilnog stanja, ne isključuje istovremeno prisustvo više drugih trombofilnih stanja.
Koje probleme može izazvati trombofilija u trudnoći?
Kada je osobi dijagnostikovana trombofilija, pod nazivom antifosfolipidni sindrom (poznat i kao APS), onda postoji veća mogućnost za razvitak komplikacija tokom trudnoće. Problemi koji mogu nastati su:
Intauterino ograničenje rasta – Slab rast bebe u materici;
Insuficijencija posteljice – Placenta raste u materici i kroz pupčanu vrpcu snabdeva dete hranom i kiseonikom. Placentna insuficijencija znači da posteljica ne radi onako kako bi trebalo, te stoga beba ne može da dobije dovoljno hrane i kiseonika;
Preeklampsija – Stanje koje može da se desi posle 20-te nedelje trudnoće ili odmah po njenom završetku. Karakterišu ga visok krvni pritisak i simptomi, koji ukazuju trudnici da da neki od njenih organa, kao što su bubrezi i jetra, možda neće pravilno raditi. Neki od tih znakova uključuju belančevine u mokraći, kao i jake glavobolje;
Prevremeni porođaj – Dešava se kada se beba rodi pre 37-me nedelje trudnoće;
Pobačaj – Pobačaj je kada beba umre u materici pre 20-te nedelje trudnoće;
Mrtvorođenost – Dešava se kada beba umre u materici pre rođenja, ali posle 20-te nedelje trudnoće.
Lečenje trombofilije
Lekar kome bi se trebalo obratiti u slučaju nastanka trombofilije je hematolog koji je zadužen za precizno dijagnostikovanje bolesti krvi. On iznosi mišljenje o prednostima i manama lečenja i učestalosti terapije. Terapija se najčešće sprovodi tokom čitave trudnoće koju lekar prati. Značaj terapije je posebno važan u nedeljama nakon porođaja, kada je rizik od tromboze kod majke višestruko pojačan.
Ženama kod kojih je utvrđeno prisustvo trombofilije, a koje su ranije rađale mrtvu decu i imale pobačaje, najčešće se prepisuje terapija acetilsalicilnom kiselinom (uzimanje 50-100 mg aspirina dnevno) ili niskomolekularnim heparinom (injekcije koje se primaju svakodnevno tokom čitave trudnoće i 6 nedelja nakon porođaja.)
