fbpx



Trudnoca Dobro je znati SISTEMSKI ERITEMSKI LUPUS i TRUDNOĆA

SISTEMSKI ERITEMSKI LUPUS i TRUDNOĆA

Sistemski eritemski lupus (SEL) je hronična  autoimuna bolest iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Epidimiološke studije  pokazuju da  je incidenca bolesti posednjih nekoliko decenija utrostručena – mada značajan uticaj ima i rano otkrivanje bolesti. Žene oboljevaju znatno češće , naročito u reproduktivnom period (i do trinaest puta više u odnosu na muškarce) tako da na njih otpada oko 70-90 % svih slučajeva.

KLINIČKA SLIKA 

Klinička slika je raznovrsna. SEL može započeti naglo  ili postpeno sa epizodama artralgije i malaksalosti. Vodeći simptomi  su artralgije  pa sve do razrajućih poliartritisa. Dermatološke promene  su u vidu eritema na licu u vidu leptira, zatim se manifestuje kao pleuritis ili perikarditis. Bubrežne lezije su izuzetno česte, raspon je od benignih do progresivnih i fatalnih glomerulonefritisa. Neretko  je zahvaćen i CNS i citopenija u krvnoj slici. Dijagnoza se zasniva na kliničkim i serološkim kriterijuma. Odlikuje  se prisustvom širokog spektra  autontitela od kojih  pojedina  (prema ds DNA ) imaju bitni ulogu  u imunopatogenezi  bolesti.

Trudnoće sa SEL spadaju u grupu visokorizičnih trudnoća za čiji optimalan tok i ishod po majku i dete je potrebno angažovanje tima stručnjaka – ginekologa , reumatologa, neonatologa i anesteziologa itd.

UTICAJ TRUDNOĆE NA AKTIVNOST BOLESTI

Trudnoća  za bolesnice sa lupusom  predstavlja  rizik kao za njih same tako i za plod. Rizik za  majku  se odnosi na mogućnost ispoljavanja recidiva  bolest,  preeklamsiju i prevremenu rupturu plodovih ovojaka.

Tok bolesti kroz trudnoću je nepredvidiv, ali racionalnim pristupom trudnoći u smislu adekvatne preanatalne pripreme, odnosno planiranja  trudnoće u periodu stabilne remisije  bolesti učestalost recidiva bolesti se znatno smanjuje.  Zajednička odlika  svih recidiva je da su  blagog do umerenog  kliničkog ispoljavanja, ali i to da u preko 50 %  slučajeva nephodna je modifikacija dotadašnje terapije.

Bolesnice sa SLE su tokom trudnoće sa značajno većim rizikom za preeklamsiju, IUGR i PPROM i to  su najčešći razlozi prevremenog porođaja. Preeklampsija  je izuzetno teška komplikacija kod trudnica sa SEL i češća je kod pacijentkinja sa antifosfolipidnim sindrom, prepostojećom hipertenzijom i nefritisom.  Razlika preeklampsije u odnosu na lupusni nefritis je u tome što kod preeklampsije u sedimentu urina imama samo proteinuriju, a kod nefritisa i eritrocite, leukocite i cilindre. Za preeklampsiju je karakterističan  pad broja trombocita , porast serumskih transaminaza  i mokraćne kiseline. Difuzni nefritis, hiperetenzija i cirkulišuća  antifosfolipidna  antitela povećavaju opasnost od perinatalne smrti majke.

UTICAJ  BOLESTI NA PLOD 

Moguće neželjene posledice  bolesti na plod  su spontani pobačaj, FMU, prevremeni porođaj i nedonešenost, intrauterini zastoj rasta, placentarna insuficijencija, kongenitalni srčani blok i neonatalni lupus . Trudnoće koje su nastale pre postavljanja  dijagnoze  SEL su daleko rizničnije od trudnoća koje su nastale posle postavljanja  dijagnoze  sitemskog lupusa i planiranja trudnoće. U  oko polovine prvih ishod je spontani  abortus ili intrauterina  smrt ploda. U planiranim trudnoćama procenat živorođene dece je oko 85-95 % što je neznatno manje u odnosu na opštu populaciju. Najveći problem u trudnoći je prevremeni porođaj  i sledstvena nedonešenost.  Najznačajniji klinički prediktori prevremenog porođaju su nefritisi, hipertenzija i prisustvo antikardiolipinskih antitela. Placentarna insuficijencija  kao mogući uzrok gubitka trudnoće povezana je sa prisustvom  antikardiolipinskih  antitela  koja su uzrok vaskulopatija i sledstvene tromboze  krvnih sudova posteljice.

Između 20-30 % trudnoća sa SEL se završava spontanim pobačajem što je značajno više  u odnosu na opštu populaciju. Neonatalni lupus (kongenitalni srčani blok i/ili kožne promene ) je retka komplikacija trudnoće sa SEL, a posledica je transplacentarnog  prenosa  anti Ro i anti La antitela.

 

LEČENJE SEL U TRUDNOĆI 

Dva su osnovna polazišta u  terapijskom pristupu  trudnicama sa SEL: 

-praćenje aktivnosti bolesti u simptomatskih i asimptomatskih bolesnica 

-lečenje aktivne bolesti

Redovne kontrole bolesnica sa SEL u trudnoći podrazumeva multidisciplinaran pristup. Neophodne su redovne   laboratorijske, biohemijske  i serološke  analize. Potreban je redovan pregled reumatologa i ginekologa radi adekvatne procene rasta ploda  i stanja majke.

Pacijentkinje koje imaju porast seroloških aktivnosti bez kliničkih manifestacija treba češće kontrolisati, ne preporučuje se izmena terapije.

Lečenje aktivne bolesti u toku trudnoće udruženo je sa brojnim problemima. Lekovi koji se koriste u lečenje SEL prolaze kroz placentu  i mogu izazvati oštećenje ploda  pa se mora stalno procenjivati odnos koristi i štete koju može prouzrokovati upotreba lekova u odnosu na oštećenja koja može izazvati  aktivna  bolest. Oboljenje bubrega u trudnoći sa SEL posebno se pažljivo observira zbog potencijalnog morbiditeta i zamene sa preeklampsijom.

Lekovi koji se koriste u lečenju SEL u trudnoći se mogu svrstati u tri kategorije: 

-one koje treba izbegavati u trudnoći (metotrexat i ciklofosfamid )

-lekovi koji su verovatno sigurni za upotrebu (antimalarici teoretski mogu izazvati oštećenje ploda ali ne postoje pouzdani podaci o tome)

-lekovi koji su sigurni za upotrebu tokom trudnoće – NSAIL su bezbedni lekovi  u trudnoći ali se ne daju poslednjih nekoliko nedelja zbog toga što mogu biti uzrok sporijeg zatvaranja  ductusa arteriosusa. Kortikosteroidi ne utiču nepovoljno na razvoj ploda osim  male mogućnosti izazivanja neonatalne adrenalne supresije. Neželjeni efekti steroidne terapije mogu biti ublaženi dijetom sa malim sadržajem soli (zbog prevencije porasta težine i hipertenzije ), programom vežbi (prevencija gubitka koštane gustine i depresije), dodavanjem kalcijuma (prevencija osteoporoze). Često je potrebna terapija sa niskomolekularnim heparinom. 

Ukoliko je neophodno lečenje aktivne bolesti  visoka doza kortikosteroida je terapija izbora.

Trudnoću pacijentkinja sa SEL  moramo shvatiti kao visokorizičnu, ali sva neželjena dejstva se svode na minimum ukoliko je trudnoća planirana u periodu kada se bolest nalazi u dužoj stabilnoj remisiji i ukoliko se  takva trudnoća pažljivo i multidisciplinarno prati. 

Proizvodi

FEMIBION 1 - za period planiranja trudnoće i ranu trudnoću do 12. nedelje

Femibion® 1 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Metafolin® je direktno dostupan oblik folata koji telo ne mora prethodno da pretvara. Adekvatan nivo folata kod majke smanjuje rizik za razvoj defekta neuralne cevi dok se plod razvija.
Detaljnije

FEMIBION 2 - od 13. nedelje trudnoće do porođaja i u periodu dojenja

Femibion® 2 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Sadrži i druge brižno odabrane sastojke od kojih posebno izdvajamo lutein koji udružen sa omega 3-masnim kiselinama doprinosi normalnom rastu i razvoju ploda, kao i intelektualnim, motoričkim i kognitivnim sposobnostima deteta.
Detaljnije

Saveti

Nega kože u trudnoći
Nega kože trudnice U periodu trudnoće, čak i u periodu pripreme za trudnoću, nemojte zanemariti negu kože. Bitno je da se u toku trudnoće osećate lepo i samopouzdano, zato je nega kože trudnice bitna stvar. Za vreme trudnoće se u…
Pročitajte više
Vežbe u trudnoći
Psihofizička priprema trudnica Su specijalno osmišljene lagane vežbe koje su posebno prilagođene stanju u kome se nalaze buduće mame. One su od velikog značaja jer se buduće mame pripremaju za sam trenutak dolaska bebe na svet. Istovremeno im olakšavaju da…
Pročitajte više
Da li je vaš štit dovoljno jak da vas zaštiti? Važnost imuniteta u fazi pripreme za trudnoću
Šta želite da naučite Trudnoća i ishrana Vitamin B Imunitet i trudnoća Naše telo poseduje impresivne odbrambene snage, poznate kao imuni sistem, kojima blokira, hvata i neutrališe strane organizme koje prepoznaje kao pretnju. Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne…
Pročitajte više

Preporučujemo

Carski rez - šta je to?
Na početku trudnoće buduća mama ne razmišlja mnogo o porođaju. Kako vreme odmiče i poslednji meseci…
Pročitajte više
Do kada treba dojiti bebu?
Tema dojenja je česta tema diskusija jer se ne odnosi samo na ishranu, već…
Pročitajte više
Uticaj oksidativnog stresa na nastajanje infertiliteta
Prilikom ispitivanja i lečenja infertiliteta, tražeći moguće uzroke, ispitujemo i način života, ishrane i…
Pročitajte više