U ovom tekstu ćete saznati šta je zapravo plodova voda, kako izgleda, gde se nalazi, koje su njene funkcije i kako da prepoznate potencijalne probleme povezane s njom.
Plodova voda ili amnionska tečnost je supstanca slična vodi koja okružuje i štiti fetus tokom trudnoće.
Ima veoma važnu ulogu i razvoju ploda zato što utiče na razvoj mišića, pluća i sistema za varenje. Takođe, funkcioniše i kao zaštita koji štiti plod od udaraca.
Plodova voda se sastoji nutrijenata, hormona, antitela i drugih tečnosti koje plod izluči. Iako zvuči kao neprijatna situacija, zdravo je za plod da proguta i udahne plodovu vodu. [1]
Premalo ili previše plodove vode može predstavljati problem i za trudnicu i za bebu. Zbog ovoga, tokom praćenja trudnoće prati se i količina plodove vode. Takođe, uzorak plodove vode služi za određivanje potencijalnih genetskih stanja ploda. Postupak uzimanja plodove vode se naziva amniocenteza.
Amnionska tečnost utiče na razvoj i rast bebe i priprema bebu za život nakon rođenja. Najvažnije uloge plodove vode su:
*Štiti plod od infekcija
*Pomaže fetusu da se pomera u stomaku
*Utiče na razvoj kostiju i mišića
*Sprečava nagnječenje pupčane vrpce koja prenosi hranljive materija od majke do bebe
*Pomaže razvoj sistema za varenje i respiratornog sistema
*Sadrži antitela za jačanje imunog sistema ploda
*Reguliše telesnu temperaturu ploda
*Štiti plod od naglih pokreta
U prvoj polovini trudnoće plodova voda se gotovo u potpunosti sastoji od vode iz tela majke. Međutim, nakon 20. nedelje trudnoće, najveći deo plodove vode čini urin ploda. Naime, baš kao i odrasli, i beba u stomaku guta tečnost i izlučuje je kroz urin.
Pored urina, plodova voda sadrži i hormone, lipide, ugljene hidrate, antitela i druge hranljive materije koje podržavaju razvoj bebe.
Plodova voda se nalazi unutar amnionske kese – to je kao balon ispunjen tečnošću koji štiti bebu. Tečnost predstavlja plodovu vodu, a balon je amnionska kesa. Kada dođe do prskanja vodenjaka, ta tečnost počinje da curi ili iznenada izbije napolje. Više o fazama porođaja pogledajte ovde.
Plodova voda je najčešće prozirna ili blago žućkasta. Ukoliko je smećkasta ili zelena, to može značiti da je beba ispustila svoju prvu stolicu – mekonijum – još dok je u stomaku. Ova pojava zahteva dodatni oprez, jer mekonijum u plodovoj vodi može izazvati komplikacije ukoliko ga beba udahne.
Uobičajeno, plodova voda nema miris. Ako primetite da tečnost ima neprijatan ili jak miris, posebno ako je u kombinaciji sa zelenkastom bojom, važno je da se obratite svom lekaru – to može biti znak infekcije ili prisustva mekonijuma.
Višak plodove vode dovodi do simptoma kao što su otekla stopala, otežano disanje i zatvor kod majke.
Takođe, može pritiskati unutrašnje organe. Komplikacije kod viška plodove vode mogu biti prevremeni porođaj, makrozomija fetusa i u najgorem slučaju povećava rizik od najtežih komplikacija gubitka bebe na rođenju.
Manjak plodove vode, naročito u prvih 6 meseci trudnoće može biti veoma opasan. Komplikacije uključuju pobačaj, fizičke deformitete, slabiji razvoj fetusa i prevremeni porođaj. U poslednjim mesecima trudnoće nedostatak plodove vode u trudnoći može dovesti do nagnječenja pupčane vrpce i zastoj u rastu ploda u materici.
Oticanje plodove vode najčešće se odnosi na postepeno ili iznenadno curenje amnionske tečnosti iz vagine. Može da se javi kao lagano vlaženje veša koje podseća na urin ili pojačan vaginalni sekret, ali za razliku od njih – plodova voda nema miris i obično je providna ili blago beličasta.
Oticanje plodove vode može da bude znak da je došlo do prskanja vodenjaka, odnosno da porođaj uskoro počinje, posebno ako ste u trećem trimestru. Ipak, ako se curenje plodove vode dogodi pre 37. nedelje trudnoće, to se smatra preranom rupturom plodovih ovoja i zahteva hitan kontakt s lekarom.
Važno je razlikovati plodovu vodu od urina ili vaginalnog sekreta, a u dijagnostici lekar može koristiti jednostavan test na pH vrednost tečnosti ili ultrazvuk da proveri količinu preostale plodove vode.
Curenje plodove vode može biti postepeno i trajati duže vreme, što ga često čini zbunjujućim za trudnice. Ako primetite stalno vlaženje koje ne prestaje, važno je obratiti pažnju na boju i miris tečnosti i kontaktirati svog ginekologa.
Rano curenje plodove vode, posebno u drugom trimestru, može povećati rizik od infekcija, prevremenog porođaja i komplikacija u razvoju ploda. U nekim slučajevima moguće je da se tečnost ponovo regeneriše, ali je često potrebna hospitalizacija i blisko praćenje trudnoće.
Simptomi curenja plodove vode mogu biti suptilni i često se mešaju sa drugim vaginalnim sekretima, posebno u kasnijoj trudnoći. Evo najčešćih znakova na koje treba obratiti pažnju:
*Stalno vlaženje veša koje se ne povlači i nije povezano sa mokrenjem
*Bezbojna ili blago beličasta tečnost, obično bez mirisa
*Povećana količina tečnosti pri promeni položaja tela ili naporu
*Osećaj “pucanja balona” uz nagli mlaz tečnosti (u slučaju prskanja vodenjaka)
Ukoliko posumnjate da curi plodova voda, važno je da odmah kontaktirate svog lekara, jer produženo curenje može povećati rizik od infekcije i drugih komplikacija.
Količina plodove vode u stomaku zavisi i od toga u kom periodu trudnoće se nalazite. Najveća količina plodove vode je između 34. i 36. nedelje trudnoće i onda se polako smanjuje do termina porođaja, oko 40. nedelje.
Kada je najveća količina tečnosti, plodove vode ima malo manje od jedne litre.
Zelena plodova voda nastaje kada beba još u materici ispusti svoju prvu stolicu – mekonijum – u amnionsku tečnost. To se najčešće dešava u trudnoćama koje traju duže od termina, ali može biti i znak da je plod bio pod stresom, na primer zbog smanjene količine kiseonika.
Zelena boja plodove vode može biti svetlija ili tamno maslinasta, u zavisnosti od količine mekonijuma. U slučajevima kada se beba naguta ove tečnosti, postoji rizik od mekonijumskog aspiracionog sindroma, što može otežati disanje odmah po rođenju.
Zelena plodova voda obično označava prisustvo mekonijuma, prve stolice bebe, koja može biti znak da je plod pod stresom. Ako se beba naguta ovakve vode, postoji rizik od mekonijumskog aspiracionog sindroma, gde čestice mekonijuma ulaze u pluća i otežavaju disanje nakon porođaja.
Zbog toga se u porodilištima posebna pažnja poklanja bebama koje se rode u zelenoj plodovoj vodi – tim neonatologa je spreman da odmah obezbedi odgovarajuću pomoć. U većini slučajeva, uz adekvatnu negu, bebe se oporave bez posledica.
Plodova voda ima ključnu ulogu u zdravlju trudnice i razvoju bebe – od rane trudnoće pa sve do samog porođaja. Količina plodove vode se pažljivo prati tokom svih pregleda, jer njena vrednost treba da odgovara starosti trudnoće. U ranoj trudnoći, plodova voda je važna za formiranje osnovnih organa i zaštitu ploda, dok pred porođaj pomaže bebi da zauzme pravilan položaj i pripremi se za dolazak na svet.
Bilo da je prisutan višak, manjak ili neuobičajena boja, svaka promena u karakteristikama plodove vode zahteva dodatni oprez i konsultaciju s lekarom. Redovno praćenje i briga o ovim parametrima osiguravaju zdravu trudnoću i siguran porođaj za mamu i bebu.
