Tokom trudnoće, telo žene prolazi kroz brojne hormonalne promene. Jedna od njih može uticati na način na koji telo koristi insulin – hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada ćelije tela ne reaguju pravilno na insulin, dolazi do stanja koje se naziva insulinska rezistencija. [1]
U ovom tekstu ćete saznati šta je insulinska rezistencija u trudnoći, zašto se javlja, koji su simptomi i kako je držati pod kontrolom.
Insulinska rezistencija označava smanjenu osetljivost ćelija na insulin, što znači da glukoza (šećer iz krvi) teže ulazi u ćelije, a više ostaje u krvotoku. Kao odgovor, pankreas proizvodi još više insulina, pokušavajući da nadoknadi ovaj disbalans.
U trudnoći je blaža insulinska rezistencija normalna pojava, jer hormoni posteljice delimično ometaju dejstvo insulina. Međutim, ako telo ne može da proizvede dovoljno insulina da kompenzuje ovaj efekat, nivo šećera u krvi raste, što može dovesti do gestacijskog dijabetesa.
U trudnoći se luče hormoni poput estrogena, kortizola i humanog placentarnog laktogena, koji prirodno smanjuju osetljivost na insulin. Ovo je telesni mehanizam koji omogućava više glukoze u krvotoku kako bi beba dobila dovoljno energije za rast. Ipak, kod nekih žena taj proces može izmaći kontroli.
Povećan rizik od insulinske rezistencije imaju žene koje:
*su gojazne pre trudnoće
*imaju policistične jajnike (PCOS)
*imaju porodičnu istoriju dijabetesa
*su imale gestacijski dijabetes u prethodnim trudnoćama
*imaju stariju gestacijsku dob (35+ godina)
Insulinska rezistencija najčešće ne daje jasne simptome, što znači da žena možda neće primetiti nikakve promene. Zato se rutinski rade testovi nivoa šećera u krvi, najčešće između 24. i 28. nedelje trudnoće, kako bi se otkrili eventualni poremećaji metabolizma glukoze.
U retkim slučajevima, simptomi mogu uključivati:
Najčešće se koristi oralni test tolerancije na glukozu (OGTT test), tokom kojeg se meri kako telo reaguje na unos šećera. Ukoliko su rezultati van granica normale, može se postaviti dijagnoza gestacijskog dijabetesa ili dati saveti za ishranu i fizičku aktivnost ako je u pitanju insulinska rezistencija.
Da – u većini slučajeva, promene u načinu ishrane i umerenoj fizičkoj aktivnosti mogu pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi. Preporučuje se:
U težim slučajevima, lekar može preporučiti terapiju insulinom kako bi se kontrolisao nivo šećera i sprečile komplikacije.
Nekontrolisana insulinska rezistencija može dovesti do gestacijskog dijabetesa, što povećava rizik od:
Zato je redovno praćenje trudnoće i kontrola šećera u krvi važan deo brige o zdravlju i majke i bebe.
Insulinska rezistencija u trudnoći ne mora nužno predstavljati zdravstveni problem, ali zahteva pažljivo praćenje. Ukoliko imate insulinsku rezistenciju, važno je da se pridržavate saveta lekara i prilagodite svakodnevne navike – naročito kada je u pitanju ishrana kod insulinske rezistencije. Birajte obroke bogate vlaknima i složenim ugljenim hidratima, uz izbegavanje prerađenih šećera, kako biste stabilizovali nivo glukoze u krvi.
Posebnu pažnju treba da obrate trudnice koje imaju sindrom policističnih jajnika, višak telesne težine ili porodičnu istoriju dijabetesa. Ako se insulinska rezistencija ne prepozna i ne kontroliše, može povećati rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa, a kasnije i dijabetesa tipa 2.
Zato redovne kontrole, praćenje nivoa šećera u krvi i zdrav način života igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja i majke i bebe. Rana intervencija i pravilna nega mogu sprečiti komplikacije i obezbediti siguran tok trudnoće.
Insulinska rezistencija u trudnoći je česta i u većini slučajeva nije razlog za brigu, posebno ako se otkrije na vreme i pravilno kontroliše. Uz balansiranu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i redovne kontrole kod lekara, moguće je održati stabilan nivo šećera u krvi i obezbediti zdravo okruženje za razvoj vaše bebe.
Ako imate dodatna pitanja ili sumnjate na insulinsku rezistenciju, obratite se svom ginekologu ili endokrinologu.
