Naše telo poseduje impresivne odbrambene snage, poznate kao imuni sistem, kojima blokira, hvata i neutrališe strane organizme koje prepoznaje kao pretnju.
Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve bakterije i viruse sprečiti da naškode zdravlju. Imunitet je, zapravo, sposobnost organizma da se brani od ovih napadača.
U tu svrhu, organizam svakog sata stvara preko deset miliona antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.
Tokom pripreme i planiranja trudnoće žene moraju da obrate posebnu pažnju na svoj imunitet i ozbiljno porade na njemu, ukoliko je oslabljen ili nezadovoljavajući, jer će u periodu trudnoće biti mnogo podložnije infekcijama ako je njihov imuni sistem oslabljen.
Postoji veliki broj prirodnih preparata i lekovitog bilja koje mogu da pomognu u jačanju imuniteta. Međutim, nisu svi proizvodi, niti sve biljke adekvatne za upotrebu u periodu pripreme za trudnoću.
Unošenje vitamina i minerala u ženski organizam ne može se uvek obezbediti optimalnom ishranom. Tipičan primer za to je folat, aktivni oblik folne kiseline (vitamin B9), čiji deficit nakon postignute trudnoće može dovesti do nepravilnosti u formiranju centralnog nervog sistema deteta. Folate, aktivne oblike folne kiseline, organizam obezbeđuje iz namirnica (spanać, brokoli, pomorandžin sok, itd). Međutim, preporučen dnevni unos folata od 400 mikrograma nije moguće obezbediti isključivo putem ishrane (prosečan unos je oko 50 odsto).
Dovoljan unos folne kiseline može da doprinese smanjenju broja spontanih pobačaja koji se javljaju naročito kod žena sa sniženom aktivnošću enzima za pretvaranje folne kiseline u biološki aktivan oblik.
Nedovoljno unošenje vitamina i minerala prilikom planiranja i tokom same trudnoće može da šteti budućem zdravlju deteta. Potrebno je vremena da se folna kiselina koju žene kroz razne vrste preparata unose u organizam, prevede u aktivni oblik folat- osim ako se ne uzme u obliku koji je odmah iskoristiv, kao Metafolin®. Potrebe za folatima u trudnoći se povećavaju i od velikog su značaja i za majku i za plod. Čak do 70 odsto komplikacija trudnoće uspešno se može sprečiti unosom folata pre začeća i tokom trudnoće.
Tokom trudnoće naš organizam treba i druge vitamine B grupe koji imaju posebne uloge (vitamini B6 i B12 učestvuju u normalnom formiranju crvenih krvnih zrnaca; vitamini B1, B2, B6 i B12 učestvuju u normalnom funkcionisanju nervnog sistema). Vitamin C i E štiti ćelije organizma od oksidativnog stresa. Vitamin C, takođe, snaži imuni sistem organizma.
Jod, važan mikroelement koji ulazi u sastav tiroidnih hormona, ima ulogu da obezbedi da štitasta žlezda stvara optimalne količine tiroidnih hormona, koji su esencijalni za mozak i neurološki razvoj bebe, pogotovo tokom perioda gestacije. Hormoni su neophodni za obezbeđivanje zdravog rasta i efikasni metabolizam. Organizam ne sintetiše jod, a potrebe za jodom se povećavaju i do 50 odsto tokom trudnoće. Nedostatak joda tokom trudnoće može izazvati hipotiroizam kod majke i bebe, tako da trudnice i dojilje moraju biti sigurne da ga unose dovoljno i za sebe i za svoju bebu; što je oko 150 mikrograma joda dnevno.
Mnoge bitne nutrijente, vitamine i masne kiseline trudnice nemaju deponovane u organizmu niti ih mogu obezbediti čak ni optimalnom ishranom. DHA (omega-3 masna kiselina dugog lanca) je neophodna za pravilan razvoj mozga i vida deteta, kao i za razvoj njegovih intelektualnih i motoričkih sposobnosti. Masne morske ribe (haringa, losos, skuša, tuna) bogate su DHA, ali je njihov unos ograničen tokom trudnoće. Takođe, majčin organizam može da prevede samo male količine DHA iz biljnih ulja (ulje iz semena lana i ulje uljane repice). Fetus DHA dobija preko placente, a beba preko majčinog mleka, te je potrebno da trudnice i dojilje obezbede neophodan dnevni unos DHA.
Preuzeto sa sajta www.hocubebu.rs.
