Tokom celog reproduktivnog perioda, pa tako i u trudnoći postoji određena vaginalna sekrecija koja ima ulogu u održavanju vlažnosti vagine, PH vrednosti i normalne mikro flore u vagini. Postoji šest standardnih grupa vaginalnog sekreta:
I i II grupa: Vaginalni sekret je providan, ili beličast, bez mirisa. Ove grupe označavaju sekret urednog sastava.
III grupa: Boja vaginalnog sekreta je beličasta, ili bledo-žuta. Sekret sadrži dosta leukocita, može sadržati i bakterije i zahtevati terapiju.
IV grupa: Vaginalni sekret je obilan, žut i mutan, a izaziva ga infekcija gonokokom.
V grupa: Vaginalni sekret je žutozelene boje, penušav i neprijatnog mirisa. Uzročnik je trichomonas vaginalis. Kod IV i V grupe sekreta potrebno je lečiti oba partnera.
VI grupa: Vaginalni sekret je beo, sirast, bez mirisa. Izaziva je najčešće kandida i dosta je česta u trudnoći, te je potrebno lečenje.
Tokom trudnoće većina žena primeti vaginalnu sekreciju koja može biti obilnija i može se razlikovati od uobičajenog sekreta, ali je u većini slučajeva urednog sastava. Takva sekrecija se označava kao leukoreja. Radi se o normalnom procesu, koji ne ugrožava trudnoću, a može da pomogne u zaštiti od infekcije. Pojačanoj vaginalnoj sekreciji doprinesi povećano lučenje progesterona. Kako se termin porođaja približava često i količina sekreta postaje veća.
U poslednjim danima trudnoće može se pojaviti sadržaj iz vagine koji sadrži gustu sluz i malo primesa krvi. To je tzv. sluzni čep, koji se nalazi u cervikalnom kanalu tokom trudnoće i ima zaštitnu ulogu u prevenciji širenja infekcije. Ispadanje sluznog čepa je znak da telo počinje da se priprema za porođaj.
Postupci koji se mogu učiniti u prevenciji razvoja vaginalne infekcije su:
– izbegavati sedenje u kadi i tople kupke, prednost dati tuširanju;
– koristiti uloške, nikako tampone;
– pri pranju genitalne regije koristiti običnu vodu i blaga sredstva za spoljnu higijenu;
– izbegavati ispiranje vagine vodom, ili drugim jačim kozmetičkim sredstvima, jer to može izmeniti normalnu floru vagine i predstavljati faktor koji doprinosi nastanku infekcije;
– pri odlasku u toalet brisati se od napred prema nazad;
– nositi donji veš od prozračnih i prirodnih tkanina poput pamuka;
– veš uredno menjati i održavati ga suvim.
Treba obratiti pažnju na stanja koja mogu označavati vaginalnu infekciju, pa samim tim predstavljati potencijalni rizik za trudnoću. Vaginalne infekcije koje se javljaju van trudnoće, mogu se javiti i u trudnoći, sa tom razlikom što se u trudnoći ne mogu primenjivati svi lekovi kao i van trudnoće i što nelečena, ili neotkrivena infekcija može u nekim slučajevima izazvati pobačaj, ili prevremeni porođaj.
Zdrav iscedak iz vagine je obično prozračan, bistar, ili mlečno beli i ne sme imati neprijatan miris. Potrebno je javiti se lekaru ukoliko je sekret prebojen (zelenkast, smeđ i sl.), znantno pojačan, u sekretu ima krvi, ako je čudnog, ili neprijatnog mirisa, ukoliko se javi osećaj svraba, pečenja i/ili bola. Ukoliko se pojavi serozno žuta sekrecija koja uporno otiče iz vagine može se posumnjati na oticanje plodove vode.
Tokom pregleda ginekolog može isključiti oticanje plodove vode, uzeti potrebne briseve (grupu vaginalnog sekreta, ali i vaginalne i cervikalne briseve na bakterije i gljivice) i ordinirati potrebnu terapiju.
