Pravilna ishrana tokom trudnoće je neophodna za pravilan rast i razvoj bebe u materici. Odgovarajuće navike u ishrani i adekvatan unos hranljivih materija je nešto što bi bilo idealno usvojiti još pre trudnoće, ali i tokom trudnoće nije kasno da počne snabdevanje balansiranom mešavinom hranljivih sastojaka, koja može povećati plodnost pre trudnoće, a tokom trudnoće održavati zdravlje, poželjnu telesnu masu, prevenirati neke od komplikacija trudnoće i porođaja.
Bez sumnje se može reći da je trudnoća period u životu kada navike u ishrani direktno utiču na drugu osobu. Uključivanje raznovrsnog ukusnog povrća, integralnih žitarica i mahunarki, nemasnih proteina i druge zdrave hrane u svoj plan ishrane pre i tokom trudnoće će bebi dati dobru predispoziciju za dalji rast i razvoj nakon rođenja.
Pored pravilne ishrane koju ništa ne može zameniti, u trudnoći su trudnicama dostupni i razni preparati u vidu suplementa koji mogu nadoknaditi bitne materije koje možda nisu u dovoljnoj meri unete putem hrane.
Ono što može napraviti pometnju i dovesti trudnicu u nedoumicu u vezi pravilne ishrane i suplementacije su razni mitovi i neproverene informacije za koje trudnica čuje od rodbine, prijateljica, ili preko interneta, a koji nemaju realno utemeljenje. U daljem tekstu su neki od njih.
Činjenica: Istina je da se potrebe za hranljivim materijama povećavaju, ali potrebe za energijom se povećavaju samo za oko 300 kalorija dnevno tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće. Često prejedanje može dovesti do prekomernog povećanja telesne mase i razvoja komplikacija koje su u vezi s tim.
Činjenica: Majke koje ne dobiju dovoljno na težini tokom trudnoće i ostanu podhranjene stavljaju svoje bebe u opasnost od ozbiljnih komplikacija kao što je prevremeni porođaj, koji može izazvati probleme sa plućima i srcem.
Činjenica: Zdrava trudnoća uključuje i skladištenje masti. Telo koristi ovaj višak masti kao energiju tokom porođaja i dojenja.
Činjenica: Trudnice mogu da žude za hranom bilo koje vrste i prema tome žudnja ne bi trebalo da bude jedini pokazatelj nutritivnih potreba.
Činjenica: Mučnina, pojačana kiselina u želucu i opstipacija su tegobe koje će pogoditi trudne žene bez obzira na zdrav život. Međutim, žene koje redovno jedu zdravu hranu, piju puno vode, redovno vežbaju i izbegavaju višak šećera i masti mogu značajno smanjiti ove neprijatne simptome.
1. Mit: Prenatalni vitamini su samo za trudnice koje se pridržavaju vegetarijanske dijete.
Činjenica: Dugotrajna vegetarijanska ishrana može dovesti do nedostataka omega-3, vitamina B12, gvožđa, folne kiseline i kalcijuma, delom zbog niže bioraspoloživosti hranljivih materija u biljkama. Ipak, razna referentna udruženja preporučuju svim trudnicama, ne samo onima na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, da uzimaju prenatalne vitamine, što je siguran i lak način da se poboljšaju šanse da se beba optimalno razvija.
2. Mit: Svi prenatalni vitamini su isti.
Činjenica: Bioraspoloživost vitamina i minerala značajno varira između preparata. Na primer, aktivni oblik folne kieline poznat kao metil-folat ima bolju iskoristljivost u organizmu. Neki preparati za razliku od drugih sadrže I omega 3 masne kiseline, značajne za razvoj nervnog sistema bebe.
3. Mit: Suplementi nemaju nikakvu ulogu u razvoju bebe, te ih ne treba ni koristiti.
Činjenica: primena određenih suplemenata može biti od značaja za prevenciju određenih anomalija bebe. Na primer – primena folne kiseline ima značajnu ulogu u prevencija nastanka defekata nervne cevi kod beba, tj. spine bifide. Suplementacija kalcijumom preventivno deluje na razvoj koštanih defekata kod bebe, gvožđe sprečava nastanak anemije i sledstvene probleme, dok omega 3 masne kiseline imaju značaja za pravilan razvoj mozga i oka kod bebe.
4. Mit: Loše navike u ishrani u trudnoći mogu se popraviti uzimanjem prenatalnih vitamina.
Činjenica: Iako će žene koje ne dobijaju dovoljno hranljivih sastojaka samo iz svoje ishrane verovatno imati koristi od uzimanja prenatalnih vitamina ipak ne postoji zamena za pravu i raznovrsnu ishranu iz prave hrane.
