Parvo B-19 spada u grupu parvo virusa koji predstavljaju najmanju grupu DNK virusa.
Rezervoar ove infekcije je čovek, izvor infekcije je sekret respiratornog trakta, tako da ovo spada u grupu kapljičnih infekcija.
Ovaj virus izaziva oboljenje koje se naziva ERYTHEMA INFECTIOSUM (Peta bolest).
Predstavlja čestu virusnu infekciju naročito kod dece. Antitela IgG na parvo B-19 mogu se naći u 30-60 odraslih osoba. Smatra se da oko 3% trudnica dođe u prvi kontakt sa virusom tokom trudnoće. Od infekcije majke do infekcije ploda, prolazi prosečno oko 6 nedelja, a procenat transmisije na plod je 17-33%. Fetus je najosetljiviji ako do infekcije dođe u drugom trimestru (17-24. nedelje).
Klinička slika
Kod dece se infekcija manifestuje crvenim osipom na licu i blago povišenom temperaturom, a kod odraslih se javlja takođe i svrab po telu, kao i bolovi u kostima i zglobovima.
Ukoliko do infekcije trudnice dođe u prvom trimestru, rizik od smrti ploda je 1-11%, dok u trećem trimestru taj procenat pada na 0.3%. Parvo B-19 je citotoksičan za crvena krvna zrnca, tako da uzrokuje anemije (malokrvnost ploda) i kao posledicu toga hidrops ploda.
Hydrops fetalis je stanje u kojem se kod ploda nakuplja tečnost u tkivu oko pluća, srca, trbuha ili pod kožom. U ovakvim trudnoćama dolazi i do povećane količine plodove vode (polyhydroamnion). Kada se razvije hidrops ploda može doći do intrauterine smrti, ali isto tako hidrops se može u potpunosti povući, pa da se rodi zdravo dete.
Dijagnoza se postavlja serološkim testovima. IgM anitela se nalaze u krvi deset dana nakon kontakta sa virusom, dok IgG perzistiraju i godinama.
Trudnice kod kojih se dokaže infekcija sa Parvo B-19 virusom moraju imati redovne, nedeljne ultrazvučne preglede. Anemija ploda se procenjuje ultrazvučno, na temelju dopler protoka kroz krvne sudove pupčanika i mozga ploda. Intrauterina transfuzija je oblik lečenja teškog hidropsa, ali tek nakon dvadesete nedelje trudnoće.
Infekcija B-19 virusom u trudnoći nije retka, ali na sreću u najvećem broju slučajeva prolazi asimptomatski ili se do dijagnoze dolazi u sklopu ispitivanja uzroka postojanja povećane količine plodove vode, kada pored OGTT testa često radimo i serološko ispitivanje na ovaj virus.
