Epiziotomija je nekada bila rutinska procedura kod svakog porođaja, ali danas se ne izvodi uvek već samo kada postoje indikacije za to.
Epiziotomija je rez (incizija) koji se pravi na tkivu između vaginalnog otvora i anusa tokom porođaja. Ovo područje se naziva perineum ili međica.
Epiziotomija se radi kako bi se olakšao izlazak bebe tokom porođaja i sprečilo nekontrolisano pucanje međice. U određenim situacijama, lekar proceni da je ciljano pravljenje reza bezbednije i lakše za zarastanje od spontanog kidanja tkiva. [1]
Evo najčešćih razloga zašto se epiziotomija radi:
*Težak ili hitan porođaj – kada beba mora brzo da se porodi, na primer u slučaju pada otkucaja srca ploda.
*Velika beba (makrosomija) – kada je procenjena težina bebe iznad proseka.
*Zategnuto ili neelastično tkivo međice – posebno kod prvorotki (žena koje prvi put rađaju).
*Upotreba instrumenata – kao što su vakum ekstraktor ili forceps (akušerske klješta).
*Nepravilan položaj bebe – ako beba izlazi licem, ramenima ili zadnjicom napred.
*Višestruka trudnoća – kod blizanačke trudnoće i brzog porođaja druge bebe.
*Prevencija teže rupture tkiva – u slučajevima kada postoji rizik od spontanog kidanja koje može zahvatiti i analni sfinkter.
Danas se epiziotomija radi ređe nego ranije i samo kada je zaista neophodna, jer su studije pokazale da rutinska primena nije uvek korisna i može produžiti vreme potrebno za oporavak nakon porođaja.
Ukoliko vam bude potrebna epiziotomija, u većini slučajeva nećete osetiti sam rez niti šivenje. Ako niste pod anestezijom ili ako je dejstvo anestezije prestalo, verovatno ćete dobiti lokalni anestetik u vidu inekcije kako bi se to područje utrnulo.
Postoje dve vrste rezova kod epiziotomije:
Srednji rez : Ovaj rez se pravi vertikalno. Lakši je za šivenje, ali ima veći rizik da se proširi ka analnom području.
Mediolateralni rez : Ovaj rez se pravi pod uglom. Manje je verovatno da će dovesti do pucanja tkiva ka analnom području, ali često izaziva više bola i teži je za šivenje.
Nakon porođaja, ukoliko vam je urađena epiziotomija, normalno je da osećate nelagodnost u predelu međice. Rana u početku može biti otečena, crvenkasta i bolna, ali uz pravilnu negu, većina žena se oporavi bez komplikacija.
Važno je da rana bude čista i suva. Preporučuje se redovno ispiranje mlakom vodom nakon mokrenja i pražnjenja creva, kao i nošenje pamučnog, prozračnog donjeg veša. Korišćenje ledenih obloga može pomoći u ublažavanju otoka i bola u prvih nekoliko dana.
Veoma je važno da pratite tok zarastanja. Ako primetite pojačan bol, neprijatan miris, gnoj ili povišenu temperaturu, obavezno se obratite svom ginekologu – to mogu biti znaci infekcije.
Konci koji se koriste za zatvaranje rane od epiziotomije obično se sami razgrađuju i nije ih potrebno uklanjati. Možda ćete koristiti lekove nprotiv bolova, kao i sredstva za omekšavanje stolice kako bi se sprečilo naprezanje tokom pražnjenja creva.
Međutim, kreme i masti protiv bolova nisu se pokazale kao efikasne u ublažavanju bola kod rana od epiziotomije.
Tokom oporavka, očekujte da se nelagodnost postepeno smanjuje. Ukoliko bol postane jači, obavezno se obratite svom lekaru. Takođe, kontaktirajte lekara ako se javi temperatura ili rana počne da ispušta gnoj, jer to mogu biti znaci infekcije.
Imajte na umu da potpuni oporavak može potrajati nekoliko nedelja.
Oporavak nakon epiziotomije može biti neprijatan. U nekim slučajevima, rez može biti veći nego što bi bio prirodni nagnječen ili cepanje tkiva. Postoji i rizik od infekcije.
Kod nekih žena, epiziotomija može izazivati bol tokom seksualnih odnosa i nekoliko meseci nakon porođaja.
Dobra vest je da se epiziotomija u većini slučajeva može izbeći, naročito kada se porođaj vodi pažljivo i uz poštovanje prirodnog toka. Danas se ova intervencija više ne primenjuje rutinski, već samo kada je medicinski opravdana – na primer, u hitnim slučajevima, kod komplikovanih porođaja ili kada postoji visok rizik od ozbiljnog pucanja tkiva.
Ipak, postoje načini da se rizik od epiziotomije smanji:
*Masaža međice u trudnoći – redovno izvođena u poslednjim nedeljama trudnoće, povećava elastičnost tkiva.
*Topli oblozi tokom porođaja – mogu pomoći mišićima da se opuste i lakše istegnu.
*Usporeno stiskanje – slušanje saveta babice ili lekara o ritmu tiskanja može pomoći da se međica prirodno rastegne.
*Iskusan tim – lekari i babice koji neguju pristup očuvanja perineuma češće uspevaju da porođaj završe bez epiziotomije.
Ukoliko nemate specifične komplikacije, možete razgovarati sa svojim lekarom ili babicom još u trudnoći o želji da izbegnete epiziotomiju i da se pri porođaju koristi što prirodniji pristup.
Epiziotomija je intervencija koja se danas primenjuje selektivno, samo kada postoje jasne medicinske indikacije u toku porođaja. Iako može biti korisna u određenim situacijama, važno je znati da postoji mogućnost da se izbegne uz adekvatnu pripremu i podršku stručnog tima.
Nakon porođaja, rana epiziotomije zarasta postepeno, a pravilna higijena i odmor igraju važnu ulogu u brzom i bezbednom oporavku. Proces zarastanja rane obuhvata meke delove porođajnog kanala, zbog čega je prirodno da se u tom periodu javlja nelagodnost ili bol. Neke žene mogu osetiti blagu nelagodnost i prilikom povratka na seksualne odnose, što je najčešće prolaznog karaktera.
Ukoliko imate nedoumice ili simptome koji odstupaju od očekivanog toka oporavka, poput pojačanog bola, otoka, sekreta ili povišene temperature, obavezno se obratite svom lekaru. Briga o sebi u ovom periodu je podjednako važna kao i briga o novorođenčetu.
