Sigurno ste primetili da vaše dete od prvog dana reaguje na različite stimuluse iz sredine? Ako nešto lupi, beba se trgne. Ako je izložite jakom svetlu, beba skuplja oči. Ako je pomazite po obrazu, beba okrene glavu i otvori usta tražeći da sisa. Sve su to prirodni i urođeni refleksi.
Refleksi predstavljaju nevoljne pokrete koji se javljaju kao odgovor na stimulus. Procenjuje se da 80% tela reaguje refleksno od najranije životne dobi. Refleksi su toliko važni da od njih zavisi bebino preživljavanje. Bebe se rađaju sa preko 70 instinktivnih refleksa.
Na rođenju se daje ocena na osnovu APGAR skale, a jedan od kriterijuma su refleksi koje beba pokazuje. Jedan od prvih pokazatelja da je sve u redu je to da beba reaguje na stimuluse tj. refleksno reaguje.
Tokom prve godine života beba određene primitivne reflekse gubi, dok se neki drugi uspostavljaju. Ukoliko se desi da se primitivni refleksi preugo zadrže ili da novi refleksi izostanu u predviđenom periodu to može biti pokazatelj određenih disfunkcija.
Neverovatno je da se neki refleksi javljaju već od 25. nedelje trudnoće, što je jedan od pokazatelja da se plod pravilno razvija. S tim u vezi, neophodno je da majka unosi dovoljnu količinu vitamina i minerala. Vitaminski suplement za trudnice Femibon® 2 pruža sve neophodne nutritijente koji omogućavaju pravilan rast i razvoj ploda.
Moroov refleks je urođeni refleks koji se javlja kao odgovor na nagle i iznenadne promene u bebinom okruženju (jaki zvukovi, nagle promene položaja- podizanje i spuštanje, nagle promene osvetljenja). Ovaj refleks, koji se još naziva i ,,refleks propadanja’’ obuhvata širenje ruku, otvaranje prstiju i zatim snažno stiskanje šaka, praćeno povlačenjem ruku prema sredini tela. Moroov refleks je prisutan od rođenja do 3. meseca, nakon čega nastaje. Sa 6 meseci bi trebalo da nestane u potpunosti. Stručnjaci smatraju da je ovaj refleks zapravo nagon za preživljavanje, praktično traženje sigurnosti. Javlja se kao reakcija na promene koje u bebi bude potrebu da se uhvati i nađe sigurnost.
Asimetrični tonični refleks se javlja od 13. nedelje trudnoće. Ovaj refleks uključuje mišićni tonus vrata i javlja se kad beba leži na leđima sa glavom okrenutom na jednu stranu. Jedna ruka, koja je na istoj strani gde je glava okrenuta, se proteže dok je ruka na suprotnoj strani savijena u laktu. Ovaj refleks se gubi između 2. i 6. Meseca.
Babinski refleks ima namenu da pripremi dete da stoji. Aktivira se kada se bebino stopalo golica tj. polako nadražuje po tabanu dok se bebini nožni prsti šire kao lepeza, a palac se isteže i izdvaja od ostalih prstiju. Ovaj refleks se javlja po rođenju i nestaje od 6.meseca do 2. godine. Babinski refleks ima veliki značaj za dete jer se njime usklađuju pokreti i uspostavlja težište tela. Ukoliko su pokreti neintegrisani ili je težiste nestabilno, dete je nespretnije. Nedovoljno razvijen babinski refleks ili njegovo predugo zadržavanje mogu ukazivati na rano oštećenje mozga ili čak na celebralnu paralizu. Zanimljivo je da ovaj refleks pored motorike nogu utiče neposredno na razvoj govora, kao na sledeći stepen fine motorike.
Refleks automatskog hoda se javlja na rođenju. Primetićete da beba ,,hoda po vazduhu’’ dok je uspravno držite ispod pazuha a ona dodiruje nogama ravnu površinu. Beba automatski podiže stopala naizmenično kao da hoda. Ovaj refleks se gubi do 2.meseca života, odnosno napreduje u kasniju veštinu hodanja.
Refleks sisanja nastaje još u materici. Beba ga izražava sisanjem palca što lekari često pokazuju majkama na ultrazvučnim pregledima. Ovaj refleks ima za svrhu povlačenje bradavice odnosno sisanja dojke kako bi beba izvukla mleko i uzela svoju prvu hranu. Međutim, ovo ne znači nužno i uspešan prvi podoj. Različiti su faktori za uspešan i pravilan podoj te nije dovoljan ovaj prirodan refleks.
Refleks traženja usnama je povezan sa refleksom sisanja. Još jedan refleks u službi dojenja. On se izražava kada bebu dodirnete po obrazu a ona otvorenih usta okreće glavu u pravcu nadražaja. Ovaj refleks se javlja na rođenju i navodno se gubi između 3. i 4. meseca, ali nije retkost da se primećuje i do 2. godine dok beba spava.
Refleks gutanja koji sledi nakon refleksa traženja usnama i sisanja. Kada bebi stavite tečnost u usta ona će je refleksno progutati. Na ovaj način se uslađuju refleksi gutanja, disanja i sisanja jer je neophodno za bebino preživljavanje. Dešava se da se dete ponekad zagrcne iako je refleks gutanja razvijen.
Refleks treptanja se javlja kada bebino lice izložimo jakom snobu svetla ili duvanju u lice. Beba će automatski da skupi mišiće kapaka odnosno počeće da trepće. Ovaj refleks ima za cilj zaštitu očiju od nadražaja, ali je i pokazatelj da beba vidi. Refleks se javlja na rođenju i reguliše se u svesno treptanje pri nadražaju do kraja života. Takođe, tokom prvih mesec dana bebe nemaju kontrolisane pokrete očiju pa se dešava da dete deluje razroko odnosno da ima stabizam. Uspostavljanje kontrole očnih pokreta može da potraje i do 6.meseca. Važno je skrenuti pažnju pedijatru ukoliko sumnjate da su nekontrolisani pokreti očiju budući problem.
Palmarni refleks- refleks hvatanja javlja se na bebinim rukama i nogama. Aktivira se nadražajem laganog pritiska na mekani deo šaka ili stopala ispod prstiju. Bebina refleksna reakcija je automatsko stiskanje šaka i savijanje prstiju stopala. Ovaj refleks se javlja od 16. nedelje trudnoće i gubi se između 3. i 6. meseca na rukama, a do prve godine na stopalima.
Refleks puzanja je važan zbog koordinacije pokreta. Kada bebu stavite na stomak na ravnoj površini ona će praviti pokrete povlačeći noge ka stomaku. Ovaj refleks je posebno izražen od 6. meseca kada beba polako počinje da puzi i vremenom napreduje do bržeg puzanja.
Refleks podizanja glave je refleks koji vremenom napreduje. Kod nekih beba čvrsto držaje glave izraženo je od rođenja, a kod nekih beba je potrebno nekoliko nedelja da bi se pokrenuo. Poznato vam je da morate da pazite na pokrete glave kod novorođenčeta kada ga držite u naručju. Mišići vrata kod beba nisu dovoljno jaki da bi izdržali težinu glave I može se desiti da se tako povrede pršljenovi. Međutim, do 3. meseca mišići ojačaju te su sa 5. meseci dovoljno jaki da beba refleksno povlači glavu napred kada je podižete iz ležećeg u sedeći položaj povlačeći je za ruke.
Refleks drhtanja se aktivira dok beba spava ili plače. Prisutan je od rođenja i javlja se u vidu drhtaja donje vilice, ruku i nogu, te se vremenom gubi. Ukoliko primetite da su drhtavice previše često trebalo bi da se konsultujete sa pedijatrom.
Refleks osmeha znači da je bebin osmeh do 2. meseca nesvesni refleks. Mišići lica beba stvaraju nesvesne pokrete te beba pravi različite grimase među kojima je i osmeh. Dete od 2. meseca zaista počinje svesno da se osmehuje, a od 4. meseca grimase se stvaraju zbog realnih emocija.
Od rođenja pa sve do prve godine života bebin razvoj je ispraćen uspostavljanjem ili gubljenjem različitih refleksa. Izabrani pedijatar je odgovoran da svakom kontrolom isprati da li se dete pravilno razvija i da li sve ide ,,svojim tokom’’. Ukoliko vi ili pedijatar primetite da je neki od refleksa izostao ili ipak da se određeni refleks predugo zadržao trebalo bi da posetite stručnog lekara (fizijatar, terapeut, kiropraktičar i dr.). Ovakva pojava ne znači da nešto nije u redu, ali je bitno na vreme reagovati kako bi se izbegle ozbiljnije posledice.
Neke od ovakvih pojava mogu upućivati na nedovoljnu razvijenost nervnog sistema, tonusa mišića na problem sa kostima ili neko oboljenje i deformitet. Zato ništa ne prepuštajte slučaju i obratite pažnju na tok razvoja bebinih refleksa.
