Strah je biološki dat mehanizam koji ima zaštitnu ulogu za pojedinca, sprema ga za reakciju borbe ili bekstva.
Kako se javlja strah i kako ga doživljavaju bebe?
Svi mi imamo neke strahove, realne ili nerealne, opravdane ili neopravdane, urođene ili stečene tokom života. Bebe imaju najveće razloge za različite strahove usled emotivne i biološke nezrelosti. U prvim godinama života dete upoznaje svoje okruženje, pa sve ono što mu je u prvi mah nepoznato izaziva strah i nesigurnost. Ovo se može tumačiti kao koristan strah jer dete ne zna šta je bezbedno za njega a šta ne, te zato reguje na sve impulse iz svoje okoline kako bi se zaštitilo.
Prvi strah se javlja na rođenju kada se dete po prvi put susreće pa spoljnim svetom izvan majčinog stomaka. Zbog toga bebe, između ostalog, plaču na porođaju, jer to je prirodna reakcija ispoljavanja straha. Zato je preporučljivo novorođenče uzeti na grudi kako bi se kontaktom ,,koža na kožu” kod njega stvorila sigurnost i kako bi ga smirili.
Strah od nepoznatog
U daljem razvoju treba nastaviti sa održavanjem osećaja sigurnosti kod deteta u skladu sa njegovom zrelošću. Dok intelektualno i emocionalno ne sazri, dete će imati strah od svega nepoznatog te treba imati razumevanja za to. Ne treba dete osuditi ili ignorisati njegove burne reakcije kao posledice strahova jer ono tako razvija nove strahove i nesigurnosti.
Dete pokazuje da se plaši i onda kad se krije iza roditelja. Npr. upoznaje tatinog prijatelja koga vidi po prvi put i u toj situaciji krije se iza tate i sklanja od nepoznate osobe. Obično ovakvo ponašanje odrasli povezuju sa stidljivošću a zapravo je razlog strah od nepoznatih. Dete ne zna da li je taj susret bezbedan za njega ili ne, te krijući se traži zaštitu od roditelja koji za njega predstavljaju emotivnu bazu. Upravo zato nemojte ga siliti na kontakt sa osobom koje se plaši zato što to može ostaviti traume.
Strah od mraka
Često se susrećemo sa dečijim strahom od mraka koji obično proizilazi od nerealnog straha da u mraku žive čudovišta. To je tipičan primer da dete maštom zbog neracionalnosti razvija imaginarne oblike svog straha. Zato roditelji treba da se trude da ih oslobode tih strahova bez posledica.
Strah od razdvajanja
Takođe, strahovi kod male dece su i strah od razdvajanja koji može dugo da prati dete kroz život ukoliko ga se ne reši u detinjstvu. Ovo se zove separaciona ansioznost i izaziva uznemirenost kod beba pri razdvanju od roditelja. Dete oseća odsustvo roditelja te se javlja osećaj usamljenosti ili odbačenosti jer u tom dobu dete ima najveću potrebu za prisustvom mame i tate. Deca čiji roditelji nisu dovoljno aktivno učestvovali u njihovom odrastanju često kasnije razvijaju druge oblike anksioznosti ili nemaju sigurnost ni u sebe ni u svoje okruženje upravo zato što njihove prve ,,sigurne luke’’ nisu stvorile tu sigurnost kod njih. Pokušajte da sa svojim detetom provodite dovoljno vremena i da ga što manje ostavljate na čuvanje dadiljama ili bakama i dekama. Detetu je bitno sa stvori siguran odnos sa vama i da zna da nije samo ili ostavljeno, da vi razumete njegove potrebe
Razmislite o svojim strahovima, od kad se javljaju i od čega potiču. Na taj način uvidećete da oni velikom većinom potiču iz doba u kome je vaše dete sada. Zato razmislite kako pomoći detetu da se ne plaši, kako bi u odraslom dobu bilo sigurnije u sebe i svoje okruženje.
