fbpx



Materinstvo Dobro je znati Emocionalni razvoj bebe – važnost odnosa sa majkom u prvim godinama života

Emocionalni razvoj bebe – važnost odnosa sa majkom u prvim godinama života

Za dete je najvažnije iskustvo koje stekne u najranijem detinjstvu, pogotovo u prvih godinu dana života. U prvih godinu dana ono spoznaje sebe i svet oko sebe i kreira utisak o doživljenom. Odnos koji majka tada ima prema detetu, uticaće na dalji emotivni i psihološki razvoj. Emocije koje dete stvori od rođenja do 4. godine života odraziće se kroz njegovo odrastanje, pa i u odraslom dobu.

Dokazano je da se prilikom stvaranja emocionalne veze sa majkom, dešavaju bitne promene u centralnom nervnom sistemu koje se stabilizuju i traju čitav život. Zato je majka važna figura u životu deteta i povezanost koja se sa njom stvori presudna je za formiranje ličnosti i slike o sebi, kao i za formiranje odnosa sa drugim ljudima.

Ovaj odnos naziva se afektivna veza, što znači da rana emocionalna iskustva utiču na ličnost deteta. Majka svakodnevnim aktivnostima utiče na afektivno vezivanje i od toga zavisi koji će model vezivanja kreirati:

  1. Sigurna afektivna vezanost- majka odgovara na signale deteta, razume njegove potrebe i pomaže mu da stvori pozitivnu sliku o sebi i o svom okruženju kao sigurnom mestu. Takva deca vrednuju svoje osobine i osobine drugih, sigurni su u odnose koje stvaraju sa ljudima i rastu u samopouzdane osobe.
  2. Nesigurna/ambivalentna afektivna vezanost- majka delimično pruža pažnju i odgovara na signale deteta. Čest slučaj ovog modela je i stroga majka. To stvara nesigurnost da će majka uvek biti tu. Javlja se strah od napuštanja i dete ima potrebu da, na primer, plačem privlači majčinu pažnju kako bi ostvarilo odnos sa njom i pridobilo razumevanje za svoje potrebe. Ovakva deca ulažu mnogo napora da privuku majčinu pažnju, te nisu zainteresovana za stvaranje novih iskustava o svetu oko sebe.
  3. Nesigurna/povučena afektivna vezanost- majka ne odgovara adekvatno na detetove signale ili ne razume njegove potrebe. U ovom modelu majčina fizička prisutnost nije od velikog značaja ukoliko ne odreagaje adekvatno (primer: dete plače jer je gladno, a majka ga uspavljuje jer ne shvata njegovu potrebu). Takođe, majka može brinuti o detetu ali uz nemogućnost emotivne povezanosti sa njim. Na ovaj način dete stvara negativnu sliku o sebi i svoje okruženje doživljava kao nebezbedno. Za sebe smatra da nije vredno ljubavi i pažnje i formira ,,barijeru’’ prema drugima i svetu oko sebe kako bi se zaštitilo.
  4. Nesigurno dezorganizovane bebe- deca koja se ne svrstvaju ni u jednu od prethodnih grupa. Najčešće su to napuštena deca tj. deca koja nisu imala prilike da stvore kontinuiran odnos sa značajnom figurom zbog bolesti ili preterane agresivnosti prema detetu.

 

Verovatno su vas ljudi iz okruženja savetovali da bebu ne mazite puno i ne držite je u rukama jer ćete je razmaziti i nepovoljno uticati na njen razvoj. Međutim, psihološka istraživanja pokazuju da je ovaj tip fizičkog kontakta jako važan za dete jer tim putem dolazi do stvaranja sigurne afektivne vezanosti. Držanje deteta na grudima doprinosi zdravom mentalnom razvoju jer neuronske mreže postaju bogatije. Najbolji primer toga je to što nakon porođaja majka i beba momentalno ostvaraju direktan fizički kontakt ,,koža na kožu’’. Utvrđeno je da se na taj način rad srca i disanje bebe ujednačavaju, nivo šećera u krvi raste, beba se smiruje i prestaje da plače a telesna temperature se normalizuje. U prvih 12 meseci ove prednosti dodira prate razvoj deteta i zato je važno na ovaj način ostvariti povezanost. Dete u majčinom naručju dobija osećaj sigurnosti i bezbednog skloništa u kom može naći mir kad god ga uplaši nov svet koji istražuje. Majka ne bi trebalo da ostavi dete da se samo smiruje, jer ono u prvih godinu dana nema tu sposobnost, a plač ga samo iscrpljuje. Ona treba da bude sigurna emocionalna baza kako bi dete što bezbolnije spoznalo svet koji ga okružuje.

Međutim, okolnosti se menjaju, dete čim prohoda ima sve manju potrebu za ,,štitom’’ i sve više traži slobodu za doživljajem okoline. Ipak, majka nikad ne treba da prestane da bude ,,sigurna luka’’ i prestane da pruža pažnju ili nema razumevanje za detetove potrebe.

Proizvodi

FEMIBION 1 - za period planiranja trudnoće i ranu trudnoću do 12. nedelje

Femibion® 1 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Metafolin® je direktno dostupan oblik folata koji telo ne mora prethodno da pretvara. Adekvatan nivo folata kod majke smanjuje rizik za razvoj defekta neuralne cevi dok se plod razvija.
Detaljnije

FEMIBION 2 - od 13. nedelje trudnoće do porođaja i u periodu dojenja

Femibion® 2 vam obezbeđuje dovoljno folata u formi folne kiseline i Metafolina®. Sadrži i druge brižno odabrane sastojke od kojih posebno izdvajamo lutein koji udružen sa omega 3-masnim kiselinama doprinosi normalnom rastu i razvoju ploda, kao i intelektualnim, motoričkim i kognitivnim sposobnostima deteta.
Detaljnije

Saveti

Nega kože u trudnoći
Nega kože trudnice U periodu trudnoće, čak i u periodu pripreme za trudnoću, nemojte zanemariti negu kože. Bitno je da se u toku trudnoće osećate lepo i samopouzdano, zato je nega kože trudnice bitna stvar. Za vreme trudnoće se u…
Pročitajte više
Vežbe u trudnoći
Psihofizička priprema trudnica Su specijalno osmišljene lagane vežbe koje su posebno prilagođene stanju u kome se nalaze buduće mame. One su od velikog značaja jer se buduće mame pripremaju za sam trenutak dolaska bebe na svet. Istovremeno im olakšavaju da…
Pročitajte više
Da li je vaš štit dovoljno jak da vas zaštiti? Važnost imuniteta u fazi pripreme za trudnoću
Šta želite da naučite Trudnoća i ishrana Vitamin B Imunitet i trudnoća Naše telo poseduje impresivne odbrambene snage, poznate kao imuni sistem, kojima blokira, hvata i neutrališe strane organizme koje prepoznaje kao pretnju. Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne…
Pročitajte više

Preporučujemo

Zaboravnost u trudnoći - šta se to dešava?
Na početku trudnoće ste osmislisli svoj plan obaveza, aktivnosti i nege o sebi. To…
Pročitajte više
Do kada treba dojiti bebu?
Tema dojenja je česta tema diskusija jer se ne odnosi samo na ishranu, već…
Pročitajte više
Uticaj oksidativnog stresa na nastajanje infertiliteta
Prilikom ispitivanja i lečenja infertiliteta, tražeći moguće uzroke, ispitujemo i način života, ishrane i…
Pročitajte više