Tema dojenja je česta tema diskusija jer se ne odnosi samo na ishranu, već i na sam odnos između majke i deteta.
Još u periodu trudnoće majci se savetuje da doji dete jer je to provereno najbolji izvor vitamina i nutrijenta za bebu. Najbolja hrana za novorođenče je upravo majčino mleko jer ono sadrži sve što mu je potrebno. Tu je prisutan i imunološki značaj jer enzimi i pozitivne bakterije iz mleka ojačavaju imunitet deteta. Pored toga, tu su benefiti za majku. Brojne dojilje tvrde da dojenje utiče na njih smirujuće i relaksira ih. Tu je i činjenica da dojenjem beba prazni majčine dojke i na taj način olakšava majci bol i opterećenje koje joj stvara nadolazeće mleko. Takođe, u prvih godinu dana prisutne su finansijske olakšice jer nisu potrebne dohrane za bebu tj. veštačko mleko koje nije baš jeftino s obzirom na bebine potrebe.
Tokom bebinog razvoja dojenje održava i čvrstu vezu sa majkom. Taj proces pokazuje da dete prirodno zavisi od majke jer mu ona pruža jednu od osnovnih životnih potreba- hranu. Dokazano je da trenutke dojenja i majka i dete doživljavaju kao harmonične momente uspostavljanja mira, kao i najbliskiji momenti između njih, , što od prvih dana jača njihov odnos. Iz tog razloga mnoge majke vrlo emotivno doživljavaju prekid dojenja.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje dojenje najkasnije do navršene detetove druge godine upravo zato što je detetu potrebna emotivna samostalnost u kojoj ga ometa povezanost s majkom kroz dojenje. Međutim, majke teško podnose razdvajanje te se često dešava da ovaj period produžavaju ili odlažu. U ovom slučaju deca su onemogućena da pravilno emotivno sazrevaju i stiču nova iskustva u skladu sa mentalnim razvojem pa to za posledicu ima manjak socijalne inteligencije ili jednostavno asocijalnost.
Kako se beba razvija tako organizam stiče potrebe za novim hranljivim materijama kojih u majčinom mleku ima sve manje. Nakon 24. meseca mleko više nema hranljivog značaja za detetov razvoj jer mu je sve potrebnija čvršća hrana i druge naminice tako da majkama hranljiva vrednost mleka ne može da bude izgovor.
S druge strane, postoje i druge smetnje pri dojenju. Majke koje doje moraju da prave novi ritam kada se vrate na posao, kao i onda kada dete krene u vrtić. Usled neusaglašavanja obaveza i dojenja neretko se dešava da se tada desi prekid dojenja.
KADA PREKINUTI DOJENJE?
Sagledavajući sve dobre i loše strane, zaključujemo da je najbolje prekinuti dojenje vodeći se detetovim potrebama. Racionalnost i objektivnost kod majke je od ključnog značaja u ovom procesu. Majka treba da uzme u obzir sve činjenice i proceni kada je najbolje da prekine sa dojenjem a da na taj način ne naruši balans u životu svog deteta. Kada dete počne da konzumira sve više drugu hranu i pokazuje sve veću potrebu za istom, to znači da je vreme za isključivanje majčinog mleka jer sve neophodne nutrijete dobija kroz u drugu hranu.
Dete koje treba da krene u vrtić ili ima potrebu za druženjem sa drugom decom polako postaje socijalno nezavisno od majke te bi bilo bolje jačati odnos i održavati bliskog na druge načine, u skladu sa njegovom zrelošću, umesto kroz dojenje. Dete koje već izgovara reči razgovetno, sklapa rečenice ili pokazuje znakove potpunog razumevanja dešavanja u svojoj okolini dovoljno je zrelo da se stvara bliže odnose i sa drugim ljudima a ne samo sa majkom.
Kao što radite na razvoju svog deteta tako radite i na svom razvoju kao majke. Istina je kada kažu da se sa detetom rađa i majka, što znači da se i dete i majka odrastaju samo u drugačijem smislu. Možda vam dojenje predstavlja emotivnu sigurnost i čini vas smirenom, ali važno je da prihvatite da tom periodu jednom mora doći kraj. Ukoliko se posvetite razumevanju sebe ali i potreba svog detata biće vam lakše da prebroditete novonastalu okolnost i možda ,,emotivnu krizu’’ koju odvajanje za vas predstavlja.
Najbolje što možete da učiniti za vaše dete, ali i za sebe, jeste da period dojenja učinite što lepšim i sigurnijim. Uživajte u njemu i pratite signale koje vam vaše dete šalje. Hranite se nutritivno bogatim namirnicama i unosite vitamine, kako bi na taj način osigurali svoje zdravlje i što zdraviju ishranu za dete. Dobro je i da dodate u svoju ishranu i Femibion suplementima koji dokazano vitaminski obogaćuju majčino mleko u periodu dojenja.
Naravno, dajte vremena da se i vi i dete postepeno naviknete na nov period i steknete druge navike koje će nadomestiti ono što vam je dojenje predstavljalo. Dobro razmislite na koji način ćete prilagoditi ritam odvikavanja i šta to sve uključuje. Ukoliko vaše dete vrlo stresno doživljava čitav proces nemojte koristiti silu da biste postigli cilj jer i to ostavlja emotivne posledice na dete kada ono to odvikavanje doživljava kao odbacivanje. Pokušajte da ga animirate onda kada je naviklo da je vreme za dojenje kako ne bi razmišljalo o tome, a uz to uključite i zamensku hranu. Iz dana u dan kako se ova praksa ponavlja ono će izgubiti naviku dojenja i samo će početi da primenjuje druge aktivnosti koje ga ispunjavaju. Kako se emituje na dete tako će i na vas jer ćete vremenom i vi navići da vas emotivno ispunjava nova aktivnost sa detetom npr. šetnja umesto dojenja.
Primećujući da je dete zadovoljno i majka oseća zadovoljstvo, te na taj način zajednički prevazilaze sve novonastale izazove.
