Prvo dete je progovorilo sa 6 meseci i prohodalo pre prvog rođendana, a drugo je napunilo godinu dana i još uvek ne govori i ne šeta samostalno. Šta nije u redu?
Prvo dete je poslušno i ne pravi haos, a drugo non-stop galami. Gde sam pogrešila?
Sve je u redu i niste pogrešili. Jednostavno, svako dete je autentično u svom razvoju, temperamentu, karakteru i navikama. Roditeljstvo podrazumeva da roditelj ume da razume potrebe svog deteta, da ga ohrabruje da prihvata sebe onakvog kakav jeste i ne upoređuje se sa drugima.
Greška je upoređivati decu jer to vodi neodgovarajućem načinu odgajanja. Neka deca zahtevaju pažnju i potreban im je partner za igru, dok je drugoj dovoljna jedna igračka. Treba da postoje razlike u vaspitanju dece u odnosu na prirodu deteta. Čak i blizanci poseduju drastične razlike u karakteru.
Stavljanje deteta u ,,kalup’’ koji mu ne odgovara kod njega izaziva nezadovoljstvo, manjak samopouzdanja i osećaj da nije sposobno da ispuni očekivanja. Samim tim, može da proradi i inat te da namerno radi kontra od očekivanog ili čak da konstanto ima osećaj da neko treba da ga usmerava jer ono nije dovoljno vešto da se izbori sa novonastalim preprekama.
Roditelji moraju imati u vidu da prvo dete često vidi drugo kao novonastalu smetnju, jer više nije u centru pažnje. Vremenom, deca mogu stvoriti drugačije navike i interesovanja. Upravo zbog toga treba da postoje razlike u pristupu između prvog i drugog deteta. Ukoliko ih tretirate na isti način i namećete im ono u šta se ne uklapaju, prvobitno rivalstvo se umnožava jer jedno u drugom vide tu nejednakost koja ih odvaja od vas.
Razlika u pristupu između prvog i drugog deteta stvara poseban i zdrav odnos sa oba deteta jer im na taj način ukazujete da razumete njihove potrebe bez obzira na razlike i podjednako ste posvećeni.
Kod dece sa jakim temperamentom neophodno je posvetiti pažnju usmeravanju tih nekanalisanih emocija zbog kojih oni prave galamu i nered. Potrebno je usmeriti ih kako da prihvate sebe i pogrešne postupke pretvore u ispravne. To što ističete da je prvo dete ,,dete za primer’’ možda može biti izvor potpuno drugačijeg karaktera drugog deteta jer ono čitav život vuče teret da je u senci starijeg deteta. U redu je dati primer dobrog dela, ali ne i upoređivanje.
Deci su potrebna pažnja i razumevanje. Potrebna im je ljubav iz koje se razvija bolja disciplina. Kada dete oseća da opažate faze u njegovom ponašanju i reagujete na to, ono stiče poverenje u vas i vaše mere vaspitanja ne shvata kao vojnu komandu nego kao nešto što je najbolje za njega, te ih na taj način lakše prihvata i primenjuje u odrastanju.
Pomozite svojoj deci da se razviju u samopouzdane osobe koje se oslanjaju na svoje sposobnosti i znanje, i ne poistovećuju se sa drugima. Dozvolite im da budi jedinstvena verzija sebe.
